Studenički kamen

O kamenu Studenica

Kamen Studenica je jedan od najpoznatijih domaćih prirodnih kamena. Javlja se na području koje se proteže od južnih padina planine Golije, preko Studenice do Čemerna kod Kraljeva.

Ipak, najkvalitetniji kamen se vadi u kamenolomima koji se nalaze u blizini manastira Studenica kod Kraljeva. I sam manastir je izgrađen od ovog kamena, pa je po njemu i dobio svoje ime.

Manastir Studenica

Studenički kamen ima metamorfno poreklo, po hemijskom sastavu je kalcijum karbonat (postoje neke retke vrste ovog kamena koje imaju i silikatne primese), pojavljuje se u vrlo specifičnim i karakterističinim bojama (bela, plava, karamel i crna).

Ima dobra fizičko – mehanička svojstva (veliku jačinu, postojanost, kao i otpornost na vremenske uslove (sneg, kiša, led, itd), hemijske agense i zagađenja u velikim gradovima. Pored svih ovih osobina, studenički kamen poseduje izuzetna estetska svojstva i prelep izgled tako da se često koristi kao ukrasni i dekorativni kamen.

Način obrade studeničkog kamena

U zavisnosti od načina obrade može da bude:

• sečen 
• lomljen.

Kao sečen može da bude u obliku štanglica od 3 do 5 cm, bunje i krajca. Štanglice koje su izrađene od Studeničkog kamena imaju veliku primenu u ulepšavanju fasada i unutrašnjosti stambenih prostorija.

Lomljeni studenički kamen se koristi za popločavanje dvorišta, stepeništa, staza i trotoara. Pošto je veoma postojan i jak, koristi se za popločavanje površina gde prolaze teška vozila, a njegova otpornost na zagađenu vode i vazduha omogućuje upotrebu na mestima gde se zimi posipa so.

Štanglice od kamena Studenica

Lomljeni kamen Studenica

Studenički kamen - bela (štanglice od 3 cm)

Studenički kamen - tigrasti (štanglice od 3 cm)

Studenički kamen - plava štanglica

Suvi zid

Suvi zid može da se sastoji od više vrsta prirodnog kamenja u raznim bojama i različitih dimenzija i oblika. Ovakvi zidovi predstavljaju jedan od najlepših načina da se oblikuju terasaste površine i zidovi. Karakteristično je da se pri njihovoj izradi ne upotrebljava malter ili beton, nego se kamenje slaže jedan na drugi. Potrebno je veliko majstorstvo i iskustvo kako bi zid imao potrebnu statičku stabilnost i funkcionalnost, a istovremeno da se zadrži specifičan izgled i neobičan izgled.

Koriste se pri dekoraciji i uređivanju enterijera i eksterijera, pošto sama njhova struktura daje rustičan i jako zanimljiv izgled. Pored izgleda ovakvi zidovi poseduju veliku izdržljivost i funkcionalnost.

U svetu a i kod nas sve se više koristi ovaj način zidanja kako za dekoraciju spoljnih zidova, tako i za unutrašnjost. Najbolji efekti se dobijaju ukoliko se koriste prirodni kameni kao što je na primer struganički kamen, studenica, krečnjačke vrste kamenja, itd.  

Pogledajte galeriju:

Tekst i slike su pozajmljeni sa sajta  http://www.kamenstruganik.com/

Travertino

Poreklo travertina

Travertino vodi poreklo od mineralne stene nazvane sedra. Radi se o monomineralnoj sedimentnoj steni iz grupe karbonatnih stena koja je izgrađena od kalcita. Ima kriptokristalastu strukturu sa šupljikastom (rupičstom) teksturom. Nastaje oko hladnih izvora izlučivanjem kalcijum karbonata iz zasićenog kalcijum hidrogenkarbonata. Prema mestu nastanka, sedra može biti: jezerska, rečna i izvorska. Karakteristična rupičasta tekstura nastaje usled taloženja kalcita oko biljaka, a nakon njihovog izumiranja ostaju šupljine.

Karakteristike travertina

Glavne karakteristike travertina su njegova trajnost i otpornost na meteorološke i druge spoljne faktore. Te karakteristike su bile prepoznati još pre više milenijuma, tako da su ga drevni neimari koristili  za izgradnju vrlo trajnih zgrada, crkvi i mostova (Rimski Koloseum, Most na Drini i dr.). Danas se koristi u eksterijerima i enterijerima javnih iposlovnih zgrada, kao i na svim onim mestima gde se i inače koristi prirodni kamen: za oblaganje podova, zidova, kupatila, terasa, bašti, u podnom grejanju… Ima reljefnu strukturu koja u zavisnosti od primenjene tehnike daje efekte prirodnog, lomljenog ili cepanog kamena sa oksidnim prelazima, mahovinom, lišajevima ili efektima prirodnih travertina.

Vrste obrade travertina

Travertin je prepoznatljiv po svojoj rupičastoj strukturi. Ploče ovog prirodnog kamena mogu biti nepopunjene (takve ploče su uvek brušene) ili punjene, kako bi se  postigla glatkost površine. Kod punjenih ploča ispunjavaju se sve pore ploče, a kada se ploča ispuni ona se dalje brusi.

Površina travertina se može  obrađivati na različite načine, pri čemu se dobija:

• četkani,
• matirani,
• brušeni – polu poliran kamen
• peskareni travertin
• polirani – dobija se sjajan i gladak izgled
• glačan – ploče imaju zaobljene ivice i starinski izgled; pogodne su za spoljašnu upotrebu, za bazene i dvorišta; glačaju se samo nepopunjene ploče

Boje travertina

Travertin nije jednobojan, njegove nijanse variraju od nežne slonovače, boje meda do tamno smeđih. Te nijanse ga čine toplijim, zanimljivijim, ugodnijim i jedinstvenim.

Tekst je pozajmljen s sajta www.kamenstruganik.com