Prirodni kamen kao građevinski materijal
Prirodni kamen kao
građevinski materijal doživljava pravu renesansu i vraća se na velika vrata. Koristi se za eksterijere ili interijere, za:
- stepenice
- spoljašne i unutrašnje zidove
- popločavanje podova i dvorišta
- za staze u dvorištu
- ograde, česme i druge ukrasne objekte
- oblaganje fasada,
- može da se koristi i za izradu specifičnog nameštaja, raznih skulptura i slično...
Kada se priča o
prirodnom kamenu kao građevinskom materijalu treba znati da ima mnogo vrsta kamena, koje se razlikuju obradi, poreklu, boji, teksturi, itd. Kakvu ćete vrstu kamena odabrati, zavisi od namene i vaše želje.
Evo šta se o tome kaže na sajtu jedne naše
renomirane firme iz okoline Mionice, koja ima sopstvene rudnike prirodnog kamena:
Kamen nastaje od stena koje se usled dejstvom kiše, vetra, mraza, poplava i drugih erozivnih sila, sitne i drobe na manje delove. U zavisnosti od postanka i mineralnog sastava stena zavisi i vrsta kamena.
Boja, nijanse, tekstura, hemijske i fizičke osobine i struktura prirodnog kamena zavise od vrste stena od kojih je tokom vremena dobiven.
Po postanku stene se dele na 3 glavne grupe:
- magmatske,
- sedimentne
- metamorfne
Magmatske stene se razlikuju u zavisnosti kakve minerale sadrže:
- Kisele
- Intermedijarne
- Bazične
- Ultrabazične
U magmatske stene spadaju graniti, sijeniti, gabro, peridotit, basalt, andezit i još neke vrsta kamena.
Sedimentne stene su nastale procesom taloženja tj. sedimentacijom. Tu spadaju krečnjaci, lapori, peščari, dolomiti… Prema načinu postanka dele se na:
- Mehaničke – nastale su taloženjem čvrstih fragmenata
- hemijske – nastale taloženjem iz hemijskih rastvora
- organogene ili biogene – nastale taloženjem nerastvornih organskih ostataka
Metamorfne stene su nastale od sedimentnih i magmatskih stena pod uticajem visokih temperatura i pritiska. Najpoznatiji predstavnici ovih stena sumermeri, kvarciti i razni škriljci i gnajsevi.
Prirodni kamen se vadi u kamenolomima u obliku velikih blokova, koji su teški i po nekoliko tona. Ti blokovi se naknadno obrađuju u ploče ili u manje blokove koji se dalje transportuju. U zavisnosti od stepena obrade kamen može da bude obrađen i neobrađen. Neobrađeni kamen, kao što kaže samo njegovo ime, se ne obrađuje nego se upotrebljava takav kakav se nađe u prirodi. Upotrebljava se pri izradi temelja, nosećih zidova, nasipa, podloga puteva i slično.
Obrađeni kamen prema načinu dobijanja i obliku dobijenih sortimenata može da bude:
1. neoblikovan (nedimenzionisan)
- lomljeni,
- drobljeni i
- mleveni kamen.
2. oblikovan (dimenzionisan)
– može da se dobije sečenjem ili cepanjem stena na komade pravilnog oblika i precizno određenih dimenzija. U zavisnosti od načina obrade ovaj kamen može da bude:
Lomljeni kamen se dobija cepanjem stena. Cepanje se vrši ručno ili mašinski. Od ovog kamena se izrađuju kocke, ivičnjaci, stubovi, pragovi, ploče za popločavanje, blokovi za zidanje. Kao lomljeni kamen uglavnom se koriste magmatske stene, ređe sedimentne (krečnjaci i peščari) i metamorfne (gnajsevi i škriljci) stene.
Sečeni kamen dobija se sečenjem čvrstih stena u komade određenih dimenzija i oblika. Razlikuje se primarno sečenje blokova u kamenolomu u procesu eksploatacije, i sekundarno sečenje ili obrada blokova i dobijenih sortimenata.
Po načinu obrade sečeni kamen može da bude u vidu štanglica, bunja i krajca.
Prirodni kamen iz domaćih rudnika
Srbija može da se pohvali sa izuzetnom ponudom prirodnog kamena koji dolazi iz naših rudnika. Rudnici se nalaze skoro u svim delovima naše zemlje, a
kamen prema poreklu dobija i svoje ime Dobra stvar je što se njegova popularnost vraća, ali ipak treba još više raditi na promociji, reklamiranju i marketingu prirodnog kamena, koji bi mogao osim za domaće potrebe da postane i važna izvozna delatnost. Svojim kvalitetom i izgledom, prirodni kamen to zaslužuje.
